O namama

SVETLANINA PRIČA

Poglavlje I

Bila jednom jedna studentkinja psihologije. Imala je neobično snažnu potrebu da se kreće koracima: 2, 3, okret, ča-ča-ča, 2, 3, skok, levo, alemana… Ipak, ulicom je hodala kao i svi drugi, mada bi svaku pogodnu priliku iskoristila da se nečujno popne na prste i ponekad napravi piruetu zatvorivši oči da je niko ne vidi. Želela je da nauči gestovni jezik. I naučila ga je. Tada je upoznala Milicu, studentkinju lingivistike sa kojom je provela tri divne godine druženja, stvaranja, učenja i iluzije da menjaju svet na bolje. Još divnih ljudi je učestvovalo u kreiranju i životu Škole gestovnog jezika „Hoću da ti kažem“ za čiju organizaciju su Milica i Svetlana imale najveću odgovornost.

Poglavlje II

Studentski dani su prošli. Milica radi „ni na nebu, ni na zemlji“, tj. u biblioteci. A ni Svetlana nije daleko aktivno se zalažući za zaštitu, ostvarivanje i unapređivanje prava deteta.

Poglavlje III

Desetak godina je prošlo kao tren. U međuvremenu, nisu se ni srele, ni čule. A onda su saznale da će se uskoro obe roditi kao majke. I tako je počelo novo druženje uspostavljeno na novim zajedničkim interesovanjima i osnaženo sličnim pogledom na život koji roditeljstvo znači. Čet tu – čet tamo, gotovo svakodnevno, razmeninjivale bi roditeljska iskustva. Zanimljivo im je bilo kako su ostavljale zabeležene tragove svojih sumnji, strahova, pitanja, a onda bi, za neko vreme, shvatile da je još tada bilo sve u redu i da je baš dobro što, s vremena, na vreme, mogu da se osvrnu i oslone na svoje lične stavove i savete iz prošlosti. I tako su došle na ideju da bi se možda i drugi roditelji pronašli u njihovim preispitivanjima i da bi pronašli za sebe nešto korisno iz njihovog iskustva.

EPILOG

Ovo je blog koji sabira lična iskustva u roditeljstvu dve majke i bliskih osoba iz njihovog okruženja i promoviše odgovoran i autentičan i pristup roditeljstvu. Iako, pre svega, lične priče, one sadrže i korisne informacije u vezi sa psiho-socijalnim razvojem dece predškolskog uzrasta i upućuju na najnovija saznanja u oblasti psihologije, neuronauke i srodnih disciplina. I svaka priča, pre ili kasnije, dobije obrnuti tok i odvede put unutrašnjeg sveta i odrastanja nas roditelja.

 

MILICINA PORUKA

Potrebna je hrabrost da bezuslovno voliš, da ustaneš još jedanput i utešiš uplakanu bebu, da zagrliš malo dete u nastupu besa, da pomogneš predškolcu koji psuje i bije, da umiriš povređeno dete, da podučiš adolescenta upornog u svojoj ideji. Potrebna je hrabrost, jer to je hodanje po tankoj žici i put u neizvesno. Potrebna je hrabrost, jer to je susret sa prošlošću. Potrebna je hrabrost da razbiješ utvrđene obrasce. Svetu su potrebni hrabri roditelji. Voli bezuslovno. Voli hrabro.

U slobodnom prevodu sa http://www.positive-parents.org/2015/01/love-courageously.html